APRILSKI RAT

„Spremao je dugo Švaba

Ovaj ludi, strašni let,

Čovečanstvo da uništi

i izgradi novi svet.

 

Zemlja drhti, sve se ruši,

Ni nedelje nema više,

Fašističke ljute zveri

Sve pod sobom uništiše.“

Pesma iz poslednje scene filma „Ko to tamo peva“

 

            U tekstu VOJNI PUČ 27. MARTA 1941. GODINE …

… Višegodišnja pronemačka politika jugoslovenske vlade, dovela je 25. marta 1941. godine do pristupanja Trojnom paktu…

… Po odredbama tog sporazuma, Jugoslavija nema nikakve obaveze prema silama Osovine…

… Prevrat su, pod velikim uticajem britanske tajne službe, izveli komadant avijacije i njegov zamenik, generali Dušan Simović i Borivoje Mirković…

… Istog dana su izbile velike demonstracije, koje su podržavale pučiste i odobravale rušenje vlade Cvetković-Maček…

… Puno je bilo konfuznih poteza nove vlade…

… Uzalud je Simović uveravao Nemačku da promena vlasti u Beogradu nije uperena protiv nje….

Hitler je odmah po dobijanju izveštaja o Vojnom puču i demonstracijama u Jugoslaviji, doneo odluku da je uništi kao zemlju. Još istog dana (27. marta) Operativno odeljenje nemačke Vrhovne komande izradilo je Direktivu br. 25 za napad na Jugoslaviju. Taktika „blickriga“ (munjevitog rata), koja se  pokazala vrlo uspešnom u osvajanju Poljske i Francuske, i ovaj put je primenjena.

Sa druge strane, jugoslovenska ratna komanda izradila je plan odbrane od Nemaca pod šifrovanim nazivom „R-41“, koji je bio potpuno katastrofalan.

Većina viših oficira je poticala iz srpske i crnogorske vojske iz Prvog svetskog rata. Ratni plan „R-41“ predviđao je frontalni sukob sa neprijateljem, uz postepeno povlačenje ka Grčkoj, slično kao 1915. godine. Generali jugoslovenske vojske su želeli da imitiraju Radomira Putnika, Stepu Stepanovića i Živojina Mišića, ali su samo pokazali da nisu dostojni naslednici ovih genijalnih voskovođa. Velike pobede u Prvom svetskom ratu protiv nadmoćnijeg neprijatelja nisu izvojevane imitiranjem nekih prethodnih pobednika, već prilagođavanjem taktike stvarnom stanju i odnosu snaga. Upravo su nepredvidivi potezi, često suprotni onome što se uči na vojnim akademijama, doneli slavu srpskim komadantima.

Tvorce ratnog plana „R-41“ je mrzelo da puno razmišljaju, pa su samo prekopirali način ratovanja iz Prvog svetskog rata, i pri tom nisu uzeli u obzir da je teritorija Kraljevine Jugoslavije mnogo veća od Srbije iz 1914. godine. Zatim, nisu predvideli da će vojnici i oficiri hrvatske nacionalnosti napustiti svoje jedinice i prelaziti na stranu Nemaca. Ipak, najveći propust je bio ignorisanje činjenice da se način ratovanja potpuno promenio, i da sada tenkovi i avioni imaju ključnu ulogu.

U nedelju, 6. aprila, nemački avioni su bombardovali Beograd bez objave rata. U više talasa, tokom tog i narednog dana, bačene su tone bombi, i na vojne, i na civilne ciljeve. Sa očiglednom namerom porušena je Narodna biblioteka Srbije, u kojoj su izgoreli srednjevekovni spisi neprocenjive vrednosti. Hrabar ali uzaludan otpor nadmoćnijem neprijatelju su pružili piloti 6. lovačkog puka. Oko 4 000 civila je ubijeno u ovom bombardovanju.

Na oko 3 000 km fronta Nemci, Italijani i njihovi saveznici su započeli munjevit napad. Sa teritorija svih suseda Kraljevine Jugoslavije, osim Grčke, nezadrživo su napredovali raznorazni neprijatelji.

Već 7. aprila Nemci zauzimaju Skoplje, i tako presecaju pokušaj stvaranja novog Solunskog fronta, što je bio glavni deo plana „R-41“. Vojska Kraljevine Jugoslavije je bila u potpunom rasulu. Hrvatski oficiri i vojnici bi napadali Srbe, koji ni bez toga nisu mogli da se suprotstave moćnijem neprijatelju. Ta izdaja je samo ubrzala propast jugoslovenske voske. 10. aprila Nemci ulaze u Zagreb, gde su dočekani sa oduševljenjem. Istog dana je proglašena Nezavisna Država Hrvatska. 13. aprila Nemci zauzimaju Beograd. Bio je to prvi kraj jugoslovenske države. Drugi i definitivni će se desiti 50 godina kasnije.

Ministar inostranih poslova Aleksandar Cincar-Marković i general Radivoje Janković potpisali su 17. aprila bezuslovnu kapitulaciju. U zarobljeništvo je odvedeno preko 300 000 ljudi. Nemci su imali samo manje od 200 poginulih, dok su Italijani izgubili nešto više od 3 000 vojnika.

Jugoslavija je okupirana i podeljena kao ratni plen između sila Osovine. Hitler je okarakterisao Srbe kao glavne krivce za rat, i podelio Srbiju na više okupacionih zona. Hrvati su za nagradu dobili nezavisnost i ogromnu državu koja je obuhvatala današnju Hrvatsku, BiH i Srem.

Kad malo bolje razmislim, ovaj rat nam baš i nije trebao. Ali smo bar naučili lekciju. Ili nismo…