BITKA U TERMOPILSKOM KLANCU

„Putniče, javi Sparti

Da smo ovde pali

Pokoravajući se njenim zakonima!“

epitaf postavljen na mestu bitke

 

U prethodnom tekstu, posetioci POPORTALA su čitali o „Termopilu srpskih hajduka“. A šta se desilo u pravom Termopilu?

Verovatno je većina vas gledala film „300“. Pošto je reč o adaptaciji stripa, film obiluje specijalnim efektima i nadrealnim scenama, iako za osnovu ima istorijski događaj. Pošto malo ko ostaje ravnodušan posle gledanja ovog filma, naglo je poraslo interesovanje za bitku u Termopilskom klancu.

Što se tiče istorijskih izvora, najviše podataka o ovoj bici nam daje Herodot. Međutim, njegovu „Istoriju“ treba uzeti sa rezervom, jer je često nekritički zapisivao događaje onako kako bi mu drugi rekli. Uprkos tome, i danas se za opis ove bitke uzima ta verzija.

Pošto su 490. g. p. n. e. Atinjani na Maratonskom polju pobedili persijskog cara Darija, 10 godina kasnije njegov sin, Kserks I, nastavlja rat protiv grčkih polisa. Da bi mu se suprotstavili, Grci formiraju savez na čelu sa Spartom, poznatoj po najboljim vojnicima tog vremena.

Svaki spartanski dečak je u sedmoj godini života odvajan od roditelja i slat u vojni kamp. Tu je kroz surovu obuku postajao mašina za ubijanje. Kada bi sa 20 godina napustio kamp, postao bi pripadnik vojske kojoj nije bilo ravne po utreniranosti, hrabrosti i disciplini.

Po modernim istraživanjima, procenjuje se da je Persijanaca bilo oko 30 puta više od Grka. Avgusta 480. g. p. n. e. nekoliko hiljada grčkih vojnika, među kojima su najznačajniji legendarnih 300 Spartanaca, pod komandom kralja Leonide zatvorili su prolaz neprijatelju u klancu Termopil (Ognjena kapija). Kada je preplašeni izviđač rekao jednom Spartancu da je Persijanaca toliko da kad ispale strele celo nebo se zamrači i nestane Sunca, ovaj mu je hladno odgovorio: „Pa dobro, borićemo se u hladovini.“

Bio je to klasičan lakonski odgovor.

(sada, mala digresija)

Osim po vrhunskoj vojnoj veštini, Spartanci su bili poznati i po tome da, za razliku od ostalih Grka, nisu voleli da puno filozofiraju već su učeni da uvek odgovaraju što kraće i što mudrije. Takvi odgovori su dobili ime po Lakoniji, glavnom gradu Sparte. Najkraći i najčuveniji lakonski odgovor je dobio makedonski kralj Filip Makedonski, Aleksandrov otac, koji je Spartancima zapretio: „Ako uđem u Spartu, sravniću Spartu sa zemljom, goreće vaše kuće, gradovi će vam biti u plamenu, vaše žene će biti udovice i zauvek ćete biti roblje.“ Spartanski odgovor je imao jednu reč:

„AKO!“

(sada, vratimo se priči)

Kserks I je mislio da će se Grci zbog ogromne razlike u broju sami povući, pa je čekao tri dana. Kada je četvrtog dana napao, dočekale su ga dobro utrenirane grčke falange. To su bili redovi vojnika naoružanih dugim kopljima i zaštićenih velikim štitovima. U uskom klancu brojčana nadmoć Persijanaca nije mogla da se iskoristi ali je itekako došla do izražaja superiornost spartanskih vojnika u naoružanju i ratničkoj veštini. Moćni osvajači su umesto očekivane lake pobede pretrpeli ogromne gubitke.

Drugog dana bitke, Kserks je u napad poslao svoju elitnu jedinicu, tzv. „besmrtnike“. Ali su se i oni povukli sa teškim gubicima. I kada je izgledalo da je čudo na pomolu i da će šačica heroja zaustaviti bezbrojne napadače, jedan Grk je Persijancima izdao drugi prolaz kojim mogu doći sa leđa braniocima Termopila.

Kada je shvatio da će biti opkoljen, Leonida se nije povukao jer je to, kao i predaja, bilo zabranjeno po spartanskim zakonima. Otpustio je ostale Grke da se vrate svojim domovima, od kojih su neki izabrali da ostanu sa Spartancima i herojski poginu. Svoje glave su skupo prodali i ponovo naneli velike gubitke neprijatelju pre nego što su svi izginuli.

Iako su Persijanci pobedili, moral im je bio značajno poljuljan. Sledećeg meseca atinska flota pobeđuje u pomorskoj bici kod Salamine, a godinu dana kasnije dolazi do odlučujuće bitke na Plateji u kojoj Grci konačno potiskuju Persijance nazad u Aziju.