HANIBAL, II deo

II deo: Doživotni neprijatelj Rima

 

Redovni čitaoci „ČASA ISTORIJE“ sigurno su jedva dočekali nastavak priče o jednom od najvećih vojskovođa svih vremena.

Pa, evo ga…

Posle vrlo odvažnog prelaska preko Alpa i velikih pobeda kod Ticina, Trebije i Trazimenskog jezera, Hanibal je iz temelja potresao moćni Rim. Vrhunac je bila Bitka kod Kane, najveći poraz u viševekovnoj istoriji Starog Rima. Hanibal više nije bio samo opasan neprijatelj već je poput nekakvog demona uterivao strah u kosti stanovnicima Rima.

Kako Rimljani nisu mogli da pobede, a Kartaginjani nisu imali opsadne sprave da zauzmu dobro utvrđeni Rim, došlo se do pat pozicije. Rimljani su se vratili strategiji Fabija Kunkatora, izbegavali su veće sukobe sa Hanibalom, otežavali mu snabdevanje i gerilskim napadima ga stalno zamarali. Iscrpljujući rat je potrajao još više od deset godina. U samoj Kartagini Hanibal je imao brojne neprijatelje koji su potkopavali svaki njegov uspeh. Nikakvu pomoć nije dobijao od države za koju se borio, ali je i pored toga ostvario još nekoliko manjih pobeda, kad god bi Rimljani pokušali neki veći napad.

Drugi punski rat je bio preteča svetskih ratova u XX veku. Sukobi su odigravali po celom Mediteranu – u severnoj Africi, Španiji, južnoj Galiji, Italiji, Balkanu, Sardiniji, Siciliji…

Rimljani su na drugim bojištima imali više uspeha, pa je Kartagina sva pojačanja upućivala tamo gde je trpela poraze. Jedini koji je pokušao da pomogne Hanibalu bio je njegov brat Hasdrubal. Krenuo je sa vojskom iz Španije istim putem kao i njegov stariji brat – kroz Alpe. Rimljani su ovaj put znali za dolazak kartaginske vojske, sačekali je i žestoko porazili. Hasdurbal je ubijen, a njegovu glavu je rimski konjanik ubacio u Hanibalov logor. Pošto je na ovako surov način obavešten o smrti svog brata, Hanibal je shvatio da je sasvim sam u borbi protiv mnogo jačeg neprijatelja.

Rimski uspesi na svim drugim frontovima su bili toliki, da je i sam grad Kartagina bio u opasnosti. Iz prestonice je Hanibalu naređeno da napusti Italiju i vrati se da brani grad koji ga je odavno izdao. Posle tolikih ignorisanja poziva za pomoć, sada su čelnici Kartagine direktno pokazali Hanibalu da, osim Rima, ima neprijatelje i u svojim redovima. Posle skoro petnaest godina ratovanja u srcu Rima i brojnih pobeda, Hanibal je napustio Apeninsko poluostrvo i vratio se da brani grad, koji je bio pun sujetnih i ljubomornih na njegove pobede.

Odlučujuća bitka se odigrala kod grada Zame, u blizini Kartagine 202. godine p.n.e. Hanibal je napokon dobio dostojnog protivnika u vidu rimskog vojskovođe Scipiona Afrikanca. Scipion je odlično upoznao Hanibalov način ratovanja, a odlučujuću prevagu su činili Numiđani, doskorašnji saveznici Kartagine. Njihova ubojita konjica je odigrala ključnu ulogu u svim Hanibalovim pobedama, a sada je bila na strani Rima. Kartaginjani su na brzinu skupili neobučenu i neiskusnu vojsku. Uz njih, tu su bili i prekaljeni, ali premoreni Hanibalovi veterani, koji su proteklu deceniju i po pratili svog komadanta kroz sav pakao ovog rata. Veliku nadu Kartaginjani su polagali u preko 80 borbenih slonova.

Hanibal je svoju pešadiju poređao u tri kolone. U prve dve su bili novi i neisusni vojnici, a u trećoj veterani. Na bokovima se nalazila konjica, a ispred pešadije su nastupali slonovi. Scipion je imao odlično uvežbane vojnike, pa su samo propustili slonove između svojih redova, a onda ih izboli. Prva dva reda kartaginske neobučene pešadije brzo su pregazili rimski legionari. Na bokovima numidijska konjica, ovaj put na strani Rima, ponovo pokazuje svoju superiornost i tera kartaginsku u beg. Kada su se Hanibalovi iskusni borci iz treće kolone sukobili sa Rimljanima, s leđa su ih napale numidijska i rimska konjica, što je dovelo do jedinog poraza koji je pretrpeo ovaj veliki voskovođa. Posle 17 godina ratovanja, sklopljen je mir sa vrlo nepovoljnim uslovima za Kartaginu.

Hanibal je sada postao državnik. Imao je samo 43 godine. Njegova borba protiv korupcije bila je uspešna kao i njegove vojničke borbe. Kartaginska državna kasa se toliko popunila, da je vrlo brzo otplaćen veliki dug na ime ratne odštete Rimu. Ponovo je veći deo kartaginske aristokratije u Hanibalu video protivnika. Isti oni koji su ga potkopavali za vreme rata, odbijajući da mu pošalju pomoć, sada su njegovu borbu protiv korupcije i drugih negativnih pojava u zemlji shvatili lično.

Oklevetali su ga kod Rimljana da sprema novi rat, pa je morao da napusti Kartaginu i ode u egzil. 195. godine p.n.e. otišao je da živi na dvoru seleukidskog kralja Antiohijusa III (u današnjoj Siriji). Godine 189. pne. Rimljani su porazili Antiohijusa u ratu i zahtevali su od njega da im izruči Hanibala. Tada je Hanibal tražio utučište kod mnogih neprijatelja Rima i napokon stigao na dvor kralja Prusijasa u Bitiniji (Mala Azija). Kada su Rimljani naterali Prusijasa da izruči Hanibala, Hanibal je izvršio samoubistvo jer nije želeo da padne u ruke Rimljanima. Tačna godina njegove smrti se ne zna, jer različiti izvori navode 183. 182. i 181. godinu p.n.e.

Hanibal se smatra jednim od najvećih vojskovođa svih vremena, a do same propasti antičkog Rima za njegove stanovnike je bio simbol najveće opasnosti i neviđenog straha pred njom.